Foto: jelenamedic.com

Foto: jelenamedic.com

Piše: Jelena Medić, jelenamedic.com

Priča je napisana povodom konkursa na temu “Žene – jučer, danas, sutra”, s ciljem da doprinese diskusiji o pravima žena i djevojaka u Bosni i Hercegovini

Moja baba, rođena, odrasla, živela i umrla u Bosni, imala je dva razreda osnovne škole, taman toliko da ume da čita, piše i besprekorno računa. Stalno je govorila: “E, da je mene imao ko školovati! Da sam barem četri razreda završila…“ Bila je tako inteligentna, prodorna, savremena, samosvesna i jaka da verujem da bi i ta dodatna dva iskoristila bolje nego ja sve svoje razrede. Ako slučajno nestane struje, ja upalim sveću i čekam da dođe, ona odmah uzima svoj mali rokovnik i okreće broj: „Letrčno, što nema u Vakup(f)u struje!?“ Shvatala je smisao promena i napretka, što mnogi koji kukaju za „dobrim starim vremenima“ ne shvataju. Uzme moj mobilni, drži ga s divljenjem u ruci i kaže: „Eto, ovo vakvo maleno metneš u džepić…“ – stavi ga u džep pletenog prsluka od kog se nije razdvajala i nežno položi ruku preko njega – „…i svak te more naći.“ A svoju kuću godinama pre smrti nije napuštala osim kad ide kod doktora…

Danas se žene kod nas obrazuju, završavaju četiri, pet, šest puta po četiri razreda, uzimaju svoj deo društvenog života u svim sferama, punopravne su građanke, možda čak i povlaštene: ponekad imaju raspoložive položaje samo zato što su u nekim oblastima žene deficitarne… ali kao da ne razumeju u čemu je ravnopravnost. Patrijarhalno nasleđe je toliko jako da više nije problem obespravljena, već neosveštena žena.

Konstantno srećem dva tipa žena u sukobu sa suprotnim polom: jedne koje veruju da na sve obaveze tradicionalne žene trebaju nakalemiti i rutine savremene žene, pa potpuno gube sebe u poslovima i smatraju da im ravnopravnost ništa dobro nije donela i da to, ustvari, nije nikakva ravnopravnost, kao što i nije, nego su one i dalje potlačene i „bolje bi im bilo da se samo bave kućom i decom“ kao njihove bake… i druge koje ravnopravnost poistovećuju s jednakošću, pa se do iznemoglosti takmiče sa suprotnim polom i to postaje uzrok njihove iscrpljenosti, malaksalosti i unutrašnjeg jada koji prikrivaju spoljašnjim zadovoljstvom. Nekad se i stvarno osnaže, pa savladaju „protivnika“ ali to je uvek na štetu svoje nežnosti koja je zapravo prava snaga ovog pola… Ravnopravnost i jednakost nikako nisu isto. Razlike u pravima su društvenog, a u polovima prirodnog porekla.

Moj sin, uskoro dvogodišnjak, već se gurka i kočoperi s dečacima, čak i većim i jačim od sebe, dok za devojčicama trči, vrlo je nežan i hoće sve što one predlože. Konsultujem se i s drugim majkama dečaka i vidim da je situacija kod većine ista. Znači, priroda je i to uredila. Razlike u polovima su stvorene da bi ih zbližavale, a ne sukobljavale, oni su saveznici, a ne dve zaraćene strane. Različitost je dobra! Sukobi nastaju kada jedan pol očekuje od drugog da zanemari svoju prirodu i počne da se ponaša kao suprotni pol, a to nije prirodno. Osim, naravno, kad priroda odluči da napravi izuzetak.

Danas, kada su prava žena već odavno izvojevana, možda bi prikladnije bilo spustiti oružje i govoriti o volji, umesto o pravima. Sloboda nije zakon na overenom papiru, već stanje uma, malo hrabrosti da se poslušaju vlastiti instinkti, malo volje za menjanjem sebe, dekodiranjem onih tradicionalnih učenja koja nam ne donose dobro. Sve što savremenoj ženi treba je svest da suprotni pol i u ravnopravnosti treba voleti da bi bila voljena, poštovati da bi bila poštovana, a ako ova prirodna zakonitost ne radi, potražiti je tamo gde će raditi, pa svoje potomstvo ponovo odgajati u tom smislu, kako bi patrijarhat kod nas malo popustio, makar za buduće naraštaje.

Jelena Medić fotogrfija

Jelena Medić, rođena 1980. u Novom Sadu. Glumu i dramaturgiju završila na Akademiji umjetnosti u Banjaluci, gde i danas živi. Nakon deset godina rada u pozorištu, počinje da radi kao portretni fotograf. Na svom veb sajtu jelenamedic.com piše i kratke priče.

Jelena Medić