Foto: Imrana Kapetanović

Foto: Imrana Kapetanović

U Bosni i Hercegovini djeluje 9 sigurnih kuća – 6 na teritoriji Federacije BiH i 3 na teritoriji Republike Srpske. Sigurne kuće imaju ograničene kapacitete, a prema zakonu boravak u sigurnoj kući ograničen je na 6 mjeseci. Korisnici sigurnih kuća zaštićeni su, a na raspolaganju im je zaposleno osoblje. Pročitajte neke od priča koje smo zabilježili u sigurnim kućama.

Priča 1: Treba biti hrabar i jak

Zbog čega si shvatila da se nešto mora promijeniti kako bi izašla iz situacije u kojoj si se nalazila?

Ja sam Romkinja, imam 14 godina i udala sam se, dozvolili su mi roditelji. U tom braku nije mi bilo lijepo, maltretirali su me. Radili su sve sto su željeli od mene, patila sam puno. Zato želim svim djevojčicama koje su Romkinje, a i nisu, da nastave svoje školovanje, da ostvare svoje želje i da zaborave ružne stvari koje su se događale. Da znaju da imaju svoja prava.

Kakvu podršku i od koga si dobila?

Podrška su mi moji roditelji, brat i sestre a isto tako i radnice u sigurnoj kući.

Koji bi tvoj savjet bio ljudima u sličnoj situaciji?

Ako se šta ružno desi, treba se obratiti centru za socijalni rad, policiji, zvati SOS protiv nasilja a ne treba trpiti, skrivati bol, već treba biti hrabar i jak.

 Foto: Imrana Kapetanović

Foto: Imrana Kapetanović

Priča 2: Imamo pravo da živimo

Zbog čega si shvatila da se nešto mora promijeniti kako bi izašla iz situacije u kojoj si se nalazila?

Obično se desi zlo da bi ljudi reagovali. I upravo da ne bi došlo do tragedije ja sam napravila taj korak, zvala policiju, SOS protiv nasilja. Nisam više mogla da istrpim tu dugogodišnju torturu. Zlostavljao me je verbalno, psihički a i fizički, i kada je podigao veliki nož na mene tada sam došla svijesti, pobjegla sam, zaključala se i čekala policiju.

Kakvu podršku i od koga si dobila?

Najveću podršku su mi pružile žene u sigurnoj kući, počevši od naše poštovane koordinatorice, socijalne radnice i sestara. Zaista su kao dobre vile.

Koji bi tvoj savjet bio ljudima u sličnoj situaciji?

Ne treba trpiti nasilje jer svako, pa i mi žene, imamo pravo da živimo, da se ne bojimo da budemo nasmijane i sretne. I zato želim da poručim mnogim ženama da se obrate ustanovama koje pružaju pomoć protiv nasilja, da budu hrabre, odlučne i istrajne. Lep je osjećaj kada i ja sad mogu da se nasmejem, da se NE BOJIM.